easter_eggs.png

У мом крају сви знају...



... како да својатају.


МОЈЕ


Кад нешто припада теби, ти онда кажеш „мој“: мој рођендан, моја учитељица, мој рачунар, моја улица, мој руксаг, моје очи, мој домаћи, моја кућа, моја соба, моје село, моје двориште, моја школа, мој дневник, моје бицикло, моја тренерка... Међу неким речима које смо побројали има много оних које су баш твоја личне, као што су руксаг, домаћи, књига, соба, полица, прибор, сапун, чешаљ, новчаник, тренерка... То су твоје личне ствари и не припадају ником другом и нема право нико други да их дира јер је то некултурно.

МОЈЕ И ТВОЈЕ – НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКО


Али, било је много речи које не припадају само теби, а ти ипак кажеш: моја школа, моја учитељица, моје село, моје двориште, моја улица, моја домовина... То су ствари или појаве које су заједничке и теби и другима и сви могу да кажу да је то и њихово.

И, шта ти мислиш – јеси ли богатији ако имаш више својих личних, или више заједничких ствари. Замисли да имаш много ствари које припадају само теби, као што је бицикло, рачунар, књига, одело, играчка... а да немаш много онога што је заједничко теби и другима, на пр. школу, село, град, улицу, школу, учитељицу, пут, домовину... Да имаш велику собу, само твоју, и у њој много ствари, које су само твоје, али у њој немаш никог свог... Опс, рекосмо СВОГ.

СВОЈЕ, СВОЈТА


Има нешто или неко, што је сваком човеку највеће богатство, веће од личних ствари. Јер, ако немаш рачунар, можеш да одеш код брата код тетке па с њим да се играш на рачунару. Ако немаш бицикло, можда ти стриц купи за рођендан. Ако си сам и неко те увредио, можеш да одеш и пожалиш се баки или тетки. И то припада теби, њих сматраш СВОЈИМА и они тебе сматрају СВОЈИМ. И зато што их ти сматраш својима зовемо их заједничким именом СВОЈТА. Својта није ништа друго, него сви твоји рођаци. Са некима живиш, оним најближим, али су ти својта и многи други рођаци, које волиш и можеш се ослонити на њих. Невоља је, понекад, што међу рођацима има и оних које мање волиш, неки те нервирају, неких се можда бојиш, а не можеш их мењати, као што можеш да се наљутиш на друга па се не дружиш више с њим и није ти најбољи друг. Не можеш прогласити да ти стриц, брат од тетке или баба више то нису.

Научио си сада да се они који су твоји могу звати различитим речима које исто значе:
РОЂАЦИ (РОДБИНА) = СВОЈТА


family-clip-art.jpg


Теби се можда реч „својта“ не допада и лепша ти је реч „родбина“, али реч „својта“ је стара и у томе је њена вредност, баш као што велику вредност имају стари предмети које археолози пронађу.

Све што сматраш својим је твоје богатство.


Задатак:


1. Опиши своју омиљену личну ствар и зашто је волиш. То са учитељицом сними.



2. Нацртај нешто што је заједничко теби и другима, где проводиш много времена и много ти је лепо: школу, улицу, град, играоницу, спортски терен или свој клуб, домовину, реку на којој се купаш или пецаш, игралиште.



3. Илуструј своје најомиљеније рођаке (својту) и себе, напиши ко је ту коме шта. На пр.

Тетка – мамина или татина сестра; баби и деди је она ћерка

Течо – теткин муж, баби и деди је зет, баба и деда су њему таст и ташта

Стрина – жена татиног брата, баби, деди и тати је она снајка, мами је заова





family_tree.jpg